Olja i Šejka u Nikšiću

Dan, 24. 08. 2009:
U NIKŠIĆU OTVORENA IZLOŽBA POSVEĆENA OLjI IVANjICKI I LEONIDU ŠEJKI


Ruski duh na srpski način U Crkveno- narodnom domu Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca u Nikšiću, istoričar umjetnosti Nikola Kusovac otvorio je izložbu slika Olje Ivanjicki i Leonida Šejka. Brojna nikšićka publika imala je priliku da pogleda 25 radova najboljih slikara 20. vijeka koji su u umjetnost na prostoru bivše Jugoslavije unijeli novi duh, duh pravoslavlja. Leonid i Olja, rekao je otvarajući izložbu Nikola Kusovac, bili su Srbi ruskog porijekla i izdvojili su se baš u trenutku kada se zapadna kulturna na jedan grub način "ugurala" u naše prostore.- Druga su generacija Rusa među nama, i kada kažem Rusi to primite uslovno jer su veći Srbi od nas, podarivši srpstvu duh i ono što s njim ide. Nijesu bili jedini, ali su se izdvojili i nekako istovremeno ušli u naše duhovne prostore. Njih dvoje i još nekoliko naših ljudi, poput Milića od Mačve, Vukovića, Popovića, Veličkovića, dali su odgovor na na pitanje globalnog prodora jednog stranog duha u naše biće, rekao je Kusovac.Šejka (1932- 1970) je bio arhitekta i slikar, osnivač grupe "Baltazar" koja je kasnije prerasla u "Medijalu", a radio je i skulpturu, ilustracije knjiga, scenografiju, bavio se vanlikovnim eksperimentima i teorijom. Olja, koja je preminula ove godine, kazao je Kusovac, bila je njegova saputnica, inspiracija i izazov. Ona je jedan od osnivača najpoznatije umjetničke grupe "Medijale", najbolja slikarka dvadestog vijeka na prostoru bivše Jugolasvije, izlagala je u svim svjetskim metropolama.- Za Šejku slikanje je, kako je i sam govorio, bio oblik molitve. Iz njega je progovorilo njegovo pravoslavno biće, okrenutost prema duhu iskazanom kroz molitvu. U tome ga je sledila njegova Olja, kazao je Kusovac.Omaž Olji i Šejki priređen je u Nikšiću zahvaljujući Dušanki Subotić - Homen, koja je Crkveno- narodnom domu iz svoje galerije "Homen" u Kotoru ustupila slike, kao i Nadi Momirović koja je i do sada svesrdno izlazila u susret toj ustanovi pa su Nikšićani imali priliku da vide radove i Milića od Mačve, Cvetka Lainovića.... Kako je Momirovićeva, inače vlasnica modne kuće "Mona", rekla, sa Oljom je uradila nekoliko kolekcija, a započeli su i treći projekat koji nosi naziv "Carstvo".- Ovaj projekat biće završen do kraja oktobra ili početkom novembra, jer je Olja prije smrti predala "Moni" skice po kojima radimo, kazala je ona. Starješina nikšićkog Sabornog hrama Svetog Vasilija, jerej Slobodan Jokić prenio je blagoslov episkopa budimljansko- nikšićkog Joanikija, a Dušanki Subotić- Homen i Nikoli Kusovcu uručio je zahvalnice Crkvene opštine Nikšić. Publika u Crkveno- narodnom domu imala je priliku da pogleda dokumentarni film o Olji Ivanjicki, profesor Marija Lalatović je čitala stihove ove umjetnice, a u programu je učestvovao i crkveni hor "Prepodobne mati Angeline" kojim rukovodi profesor Ana Bojić. B.B.

Vizija Oljinog muzeja - Vecernje novosti 9. avgust 2009

Vizija Oljinog muzeja
Dragana Matović

Budući izgled muzeja

ŽELJA naše velike slikarke Olje Ivanjicki (1931-2009) bila je da svoje nasleđe pokloni Srbiji i Beogradu. Da ne bi iza sebe, kako je govorila, ostavila samo puko pominjanje imena, odlučila je da svu svoju zaostavštinu smesti pod jedan krov. Iznad svega želela je da traje, da traje i kad je ne bude bilo. Tako se rodila ideja o muzeju Olje Ivanjicki, odnosno "Projektu sintize", kako ga je sama nazvala. Poslednje tri godine života posvećenički je pokušavala da tu ideju ostvari!Osnovala je Fond "Olga Olja Ivanjicki", i na taj način formalno potvrdila da svu svoju imovinu zaveštava gradu Beogradu. Fond je od Ministarstva kulture dobio na trajno korišćenje napuštenu i zapuštenu zgradu na Kosančićevom vencu 27, u kojoj je nekad bila Republička laboratorija za geomehanička istraživanja. Ivanjicka se obratila Milutinu Ignjatoviću, direktoru Saobraćajnog instituta CIP da joj, kao prijatelj, pomogne da preuredi taj prostor i prilagodi ga budućoj nameni. Taj zadatak poveren je arhitekti Mirjani Gruber, projektantu CIP-a. Uradila je idejno rešenje, koje je za sada - "mrtvo slovo na papiru".- Stanujem u neposrednoj blizini i veoma dobro poznajem objekat koji je dodeljen Fondu - kaže Gruber. - Potpuno je devastiran i bez ikakve građevinske vrednosti, odavno zapušten i zatrpan otpadom. Zgrada je apsolutno nebezbedna za trajno čuvanje zaostavštine, čak i za održavanje bilo kakve kulturne manifestacije. Zato se mora zidati iz temelja!Oljin muzej nalaziće se na preseku osa ulica Zadarske i Kralja Petra. Na placu nešto manjem od šest ari. Prema idejnom rešenju površina te zgrade, u planskoj dokumentaciji nazvane "Vidikovac", iznosi 2000 kvadrata.U početku je Ivanjicka bila zbunjena zbog naziva "Vidikovac", ali ga je ubrzo, verovatno ponesena umetničkom vizijom prihvatila: "...zašto da ne! I biće
sve otvoreno, iz zgrade će se videti prostor reke i grada ispod bedema i sva širina ravnice pred njom."- Olja je uvek imala hrabre ideje. U svom stilu večite avangarde predložila je da se na krovu uradi terasa, kao na Metropolitenu u Njujorku, što bi bio veliki prostor za razne hepeninge.Mirjana Gruber ističe da nije bilo lako udovoljiti zahtevu raskošne ličnosti, kakva je bila Olja Ivanjicki.- Olja je ključ svih mojih odluka. Njen duh je izašao iz dubine renesanse, ruskih bajki, beskrajnog kosmosa. To mi je bilo polazište, a moj nacrt je pratio tu liniju razmišljanja. Fasada na Kosančićevom vencu trebalo bi da bude, na neki način, savremena replika renesansne arhitekture. U svim ostalim elementima, posebno fasada otvorena ka prostoru Save i ravnice, potpuno moderne vizuelne strukture.Zgrada bi imala funkciju legata. Namenjena je čuvanju i izlaganju dela Olje Ivanjicki, svih slikara "Mediale", kao i drugih domaćih i svetskih majstora.- Sa poznatom kolekcionarskom strašću, Olja je čuvala svoja slikarska dela, kao i ostalih majstora "Mediale", zatim velikih majstora od renesanse do modernog doba, crteže, redak porcelan, staklo, nameštaj, pisanu dokumentaciju i ličnu prepisku, predmete primenjene umetnosti, nakit i druge velike zbirke različitih dragocenosti. Uživala je u svemu lepom. Iskreno je poštovala sve što su izradile ruke stvaralaca. Isticala je da su najveća vrednost dela ljudskih ruku i uma - ako traju.Po zamisli naše sagovornice glavni ulaz u zgradu biće centralno postavljen, sa naglašenom vizuelnom simetrijom, kojoj je Ivanjicka uvek težila. Zdanje će biti obloženo pločama od travertina, granita ili nekog drugog kamena. Imaće masivan postament od robusno obrađenog kamena sa dve etaže koje se spuštaju niz bedem i blagim zakošenjem koje bi sugerisalo postojanost i dobru zaštitu od manje sofisticiranih vandala. Ukoliko ovo idejno rešenje preraste u novo zdanje, unutrašnjost tog prostora biće jednostavna i savremena. Sale za izlaganje umetničkih dela odvojene su moćnim masivom. Za posetioce je predviđen panorama - lift, okrenut ka Savi. Na suprotnoj, bočnoj strani biće teretni lift za podizanje težih skulptura. U najnižoj etaži su radionice za mlade talente. Na poslednjem spratu biće manji kafe i službene prostorije za direktora i administraciju. Gruberova naglašava da je, zbog bezbednosti objekta i vrednosti samih eksponata, pored čuvara neophodna ugradnja najsavremenijih alarma, video-nadzor, protivpožarna zaštita...

DUG UMETNIKU

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je još jednom potvrdio da grad neće odustati od namere da pomogne u realizaciji ove ideje, jer to duguje velikom umetniku kao što je Olja Ivanjicki. Grad će se angažovati koliko to bude u njegovoj moći, naglasio je on.

Omaž Olji i Šejki u Kotoru kod Homena

U porodičnoj galeriji KOD HOMENA u Kotoru Olja Ivanjicki učestvovala je od prve godine kada je upravo njenom izložbom i otvoren divni prostor u Starom gradu, u porodičnoj kući Homen.

Omaž Olji i Šejki je deseta izložba Kod Homena, a bila je zamišljena kao izložba Leonida Šejke, za koju je kao i ranijih godina, Olja pisala tekst. Zbog iznenadnog večnog odlaska Olje Ivanjicki, organizator izložbi kod Homena, Dušanka Subotić Homen odlučila je da proširi izložbu i Oljinim delima i napravi svojevrsni omaž i Olji i Šejki, da budu zajedno u Kotoru kao što su i među zvezdama.

Izložbu će u nedelju, 9. avgusta, u prisustvu visokih zvanica otvoriti Njegova ekselencija, gospodin Zoran Lutovac, ambasador Republike Srbije u Crnoj Gori.


Dušanka Subotić Homen o Olji:
"Nikada više ove izložbe u Kotoru neće biti iste, ali će Oljin duh provejavati kroz ulice i zidine Starog grada Kotora, i u vek biti prisutan u Galeriji kod Homena. NA našu veliku žalost, napustila nas je draga prijateljica i velika umetnica, koja nam je svojim prisustvom uveličavala svaku izložbu i plenila sve koji su se nalazili oko nje i mnogo šire, do kosmosa i zvezda, kojima se pridružila. Ovom izložbom sećamo se dva izuzetna umetnika, Leonida Šejke i naše drage Olje Ivanjicki, dva posebna umetnička duha i prirode, dva izvorišta Mediale, dve duše koje je vezivala i ljubav, prijateljstvo, umetnost i lepota. "

Suzana Spasic, direktor Fonda Olge Olje Ivanjicki o izlozbi:
"Fond Olge Olje Ivanjicki je svim srcem podrzao ideju gospodje Dusanke Subotic Homen da izlozbu posvecenu Leonidu Šejki prosiri na omaž i Olji i Šejki, jer Olja Ivanjicki i Leonid Šejka su činili srce Medialnih okupljanja, spojeni pre svega ljubavlju prema umetnosti a u jednom periodu i ljubavlju jednog prema drugom. Fond Olge Olje Ivanjicki u najskorijem periodu planira da sa gospodjom Silviom Monros Stojaković, priređivačem knjige, obnovi izdanje OGLEDALO LJUBAVI, Prepiska Olje i Šejke, koje je objavljeno prvi put 1995. godine. Galerija kod Homena je od prve svoje izložbe koja je bila upravo Oljina, zacrtala svoj put u umetnosti na kome istrajava i sada kada Olje nema među nama, a ovim sećanjem na dva posebna umetnička opusa ali i zajedništvo Medialnog razmišljanja i pogleda na svet čuva dostojno uspomenu na Leonida Šejku i Olju Ivanjicki."

grupa na GOOGLE-u

Otvorena je nova google grupa posvecena Olji Ivanjicki.
Pozivamo vas da se ukljucite...

link: http://groups.google.com/group/ivanjicki?hl=en