ŽELJA naše velike slikarke Olje Ivanjicki (1931-2009) bila je da svoje nasleđe pokloni Srbiji i Beogradu. Da ne bi iza sebe, kako je govorila, ostavila samo puko pominjanje imena, odlučila je da svu svoju zaostavštinu smesti pod jedan krov. Iznad svega želela je da traje, da traje i kad je ne bude bilo. Tako se rodila ideja o muzeju Olje Ivanjicki, odnosno "Projektu sintize", kako ga je sama nazvala. Poslednje tri godine života posvećenički je pokušavala da tu ideju ostvari!Osnovala je Fond "Olga Olja Ivanjicki", i na taj način formalno potvrdila da svu svoju imovinu zaveštava gradu Beogradu. Fond je od Ministarstva kulture dobio na trajno korišćenje napuštenu i zapuštenu zgradu na Kosančićevom vencu 27, u kojoj je nekad bila Republička laboratorija za geomehanička istraživanja. Ivanjicka se obratila Milutinu Ignjatoviću, direktoru Saobraćajnog instituta CIP da joj, kao prijatelj, pomogne da preuredi taj prostor i prilagodi ga budućoj nameni. Taj zadatak poveren je arhitekti Mirjani Gruber, projektantu CIP-a. Uradila je idejno rešenje, koje je za sada - "mrtvo slovo na papiru".- Stanujem u neposrednoj blizini i veoma dobro poznajem objekat koji je dodeljen Fondu - kaže Gruber. - Potpuno je devastiran i bez ikakve građevinske vrednosti, odavno zapušten i zatrpan otpadom. Zgrada je apsolutno nebezbedna za trajno čuvanje zaostavštine, čak i za održavanje bilo kakve kulturne manifestacije. Zato se mora zidati iz temelja!Oljin muzej nalaziće se na preseku osa ulica Zadarske i Kralja Petra. Na placu nešto manjem od šest ari. Prema idejnom rešenju površina te zgrade, u planskoj dokumentaciji nazvane "Vidikovac", iznosi 2000 kvadrata.U početku je Ivanjicka bila zbunjena zbog naziva "Vidikovac", ali ga je ubrzo, verovatno ponesena umetničkom vizijom prihvatila: "...zašto da ne! I biće
sve otvoreno, iz zgrade će se videti prostor reke i grada ispod bedema i sva širina ravnice pred njom."- Olja je uvek imala hrabre ideje. U svom stilu večite avangarde predložila je da se na krovu uradi terasa, kao na Metropolitenu u Njujorku, što bi bio veliki prostor za razne hepeninge.Mirjana Gruber ističe da nije bilo lako udovoljiti zahtevu raskošne ličnosti, kakva je bila Olja Ivanjicki.- Olja je ključ svih mojih odluka. Njen duh je izašao iz dubine renesanse, ruskih bajki, beskrajnog kosmosa. To mi je bilo polazište, a moj nacrt je pratio tu liniju razmišljanja. Fasada na Kosančićevom vencu trebalo bi da bude, na neki način, savremena replika renesansne arhitekture. U svim ostalim elementima, posebno fasada otvorena ka prostoru Save i ravnice, potpuno moderne vizuelne strukture.Zgrada bi imala funkciju legata. Namenjena je čuvanju i izlaganju dela Olje Ivanjicki, svih slikara "Mediale", kao i drugih domaćih i svetskih majstora.- Sa poznatom kolekcionarskom strašću, Olja je čuvala svoja slikarska dela, kao i ostalih majstora "Mediale", zatim velikih majstora od renesanse do modernog doba, crteže, redak porcelan, staklo, nameštaj, pisanu dokumentaciju i ličnu prepisku, predmete primenjene umetnosti, nakit i druge velike zbirke različitih dragocenosti. Uživala je u svemu lepom. Iskreno je poštovala sve što su izradile ruke stvaralaca. Isticala je da su najveća vrednost dela ljudskih ruku i uma - ako traju.Po zamisli naše sagovornice glavni ulaz u zgradu biće centralno postavljen, sa naglašenom vizuelnom simetrijom, kojoj je Ivanjicka uvek težila. Zdanje će biti obloženo pločama od travertina, granita ili nekog drugog kamena. Imaće masivan postament od robusno obrađenog kamena sa dve etaže koje se spuštaju niz bedem i blagim zakošenjem koje bi sugerisalo postojanost i dobru zaštitu od manje sofisticiranih vandala. Ukoliko ovo idejno rešenje preraste u novo zdanje, unutrašnjost tog prostora biće jednostavna i savremena. Sale za izlaganje umetničkih dela odvojene su moćnim masivom. Za posetioce je predviđen panorama - lift, okrenut ka Savi. Na suprotnoj, bočnoj strani biće teretni lift za podizanje težih skulptura. U najnižoj etaži su radionice za mlade talente. Na poslednjem spratu biće manji kafe i službene prostorije za direktora i administraciju. Gruberova naglašava da je, zbog bezbednosti objekta i vrednosti samih eksponata, pored čuvara neophodna ugradnja najsavremenijih alarma, video-nadzor, protivpožarna zaštita...
sve otvoreno, iz zgrade će se videti prostor reke i grada ispod bedema i sva širina ravnice pred njom."- Olja je uvek imala hrabre ideje. U svom stilu večite avangarde predložila je da se na krovu uradi terasa, kao na Metropolitenu u Njujorku, što bi bio veliki prostor za razne hepeninge.Mirjana Gruber ističe da nije bilo lako udovoljiti zahtevu raskošne ličnosti, kakva je bila Olja Ivanjicki.- Olja je ključ svih mojih odluka. Njen duh je izašao iz dubine renesanse, ruskih bajki, beskrajnog kosmosa. To mi je bilo polazište, a moj nacrt je pratio tu liniju razmišljanja. Fasada na Kosančićevom vencu trebalo bi da bude, na neki način, savremena replika renesansne arhitekture. U svim ostalim elementima, posebno fasada otvorena ka prostoru Save i ravnice, potpuno moderne vizuelne strukture.Zgrada bi imala funkciju legata. Namenjena je čuvanju i izlaganju dela Olje Ivanjicki, svih slikara "Mediale", kao i drugih domaćih i svetskih majstora.- Sa poznatom kolekcionarskom strašću, Olja je čuvala svoja slikarska dela, kao i ostalih majstora "Mediale", zatim velikih majstora od renesanse do modernog doba, crteže, redak porcelan, staklo, nameštaj, pisanu dokumentaciju i ličnu prepisku, predmete primenjene umetnosti, nakit i druge velike zbirke različitih dragocenosti. Uživala je u svemu lepom. Iskreno je poštovala sve što su izradile ruke stvaralaca. Isticala je da su najveća vrednost dela ljudskih ruku i uma - ako traju.Po zamisli naše sagovornice glavni ulaz u zgradu biće centralno postavljen, sa naglašenom vizuelnom simetrijom, kojoj je Ivanjicka uvek težila. Zdanje će biti obloženo pločama od travertina, granita ili nekog drugog kamena. Imaće masivan postament od robusno obrađenog kamena sa dve etaže koje se spuštaju niz bedem i blagim zakošenjem koje bi sugerisalo postojanost i dobru zaštitu od manje sofisticiranih vandala. Ukoliko ovo idejno rešenje preraste u novo zdanje, unutrašnjost tog prostora biće jednostavna i savremena. Sale za izlaganje umetničkih dela odvojene su moćnim masivom. Za posetioce je predviđen panorama - lift, okrenut ka Savi. Na suprotnoj, bočnoj strani biće teretni lift za podizanje težih skulptura. U najnižoj etaži su radionice za mlade talente. Na poslednjem spratu biće manji kafe i službene prostorije za direktora i administraciju. Gruberova naglašava da je, zbog bezbednosti objekta i vrednosti samih eksponata, pored čuvara neophodna ugradnja najsavremenijih alarma, video-nadzor, protivpožarna zaštita...
DUG UMETNIKU
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je još jednom potvrdio da grad neće odustati od namere da pomogne u realizaciji ove ideje, jer to duguje velikom umetniku kao što je Olja Ivanjicki. Grad će se angažovati koliko to bude u njegovoj moći, naglasio je on.
Danas smo već u martu 2010.g. i ništa se ne zna šta je bilo od pomoći Grada, dokle se stiglo u realizaciji ovih planova?
ОдговориИзбриши