Ni na nebu ni na zemlji
D. MATOVIĆ
ĆERKE Mome Kapora, Ana i Jelena, pre nekoliko dana uputile su pismo našoj redakciji, u kome navode da su i pored toga što su jedine biološke naslednice poznatog pisca i slikara, “preskočene” u donošenju odluka o načinu čuvanja njegovog dela, čime nije ispoštovana želja njihovog oca.
Ova njihova primedba ponovo je otvorila pitanje šta se događa sa ostavštinom naših velikih umetnika. Najlepše želje da dragoceni deo stvaralaštva u vidu legata ostave svom narodu, uglavnom, prerastaju u drame, čiji se kraj ne nazire.
Godinu dana posle smrti slikarke Olje Ivanjicki, njena ideja o izgradnji muzeja na Kosančićevom vencu i dalje je “mrtvo slovo na papiru”. Dok se sudska ročišta nižu jedno za drugim, ne zna se ni da li će i kada, Oljin stan u istoj ulici biti adaptiran u otvoreni atelje.
- Ostavinska rasprava koja se vodi pred sudom bila je zaustavljena zbog reorganizacije sudstva - kaže Suzana Spasić, direktorka Fonda “Olga Olja Ivanjicki”. - Novo ročište održaće se u maju. Mi smo ponudili dogovor - da se država, koja bi bila zakonski naslednik, odrekne prava na nasleđivanje u korist Grada Beograda, koji je zainteresovan za izgradnju muzeja. U posao oko izgradnje muzeja uključio bi se i Fond. Već su nam se javili ozbiljni donatori, koji bi rado učestvovali u ovom poslu, ali svi čekamo zvaničnu sudsku odluku. Nažalost, osim usmenog prihvatanja takvog rešenja, ništa novo nije urađeno. O Oljinoj ostavštini trenutno brine Istorijski muzej Srbije. Brižno i stručno se odnose prema onome što je Olja ostavila.
Mada je bilo najava da će se zdanje u Iličićevoj ulici broj 1, u kojem je živeo slikar Petar Lubarda, adaptirati do kraja ove godine, kako bi se u njemu smestio legat, svi izgledi su da se to neće dogoditi.
- Saobraćajni institut CIP je uradio glavni projekat i prikupljene su još potrebne dozvole - kaže Ana Veljković, direktorka Kuće legata. - Sve je to u beogradskom sekretarijatu za kulturu. Još ne znam da li će adaptacija biti među prioritetima, kako bi radovi krenuli u drugoj polovini godine.
“Slučaj” zaostavštine Petra Lubarde godinama je zaokupljao kulturnu javnost, ali njegova supruga Vera nije dozvoljavala stručnjacima čak ni ulazak u kuću. Ona je i u nekoliko navrata priznavala da je umetnine rasprodala. Mogle su se čuti priče da su krijumčari ulazili u vilu pre Komisije i policije.
Posle njene tužne smrti u prihvatilištu za odrasle, gde je sa beskućnicima provela poslednje dane, stručna komisija je popisala Lubardino “blago”. U gomilama đubreta, nagrizenih od memle i vlage, u vili koju je Vera Lubarda ostavila gradu 1974. godine nalazilo se 57 uljanih slika i 130 crteža i skica velikog umetnika.
- Veći deo crteža je konzerviran - ističe Ana Veljković. - Slike koje su bile u vrlo lošem stanju su, uglavnom, pripremljene za ozbiljnu konzervaciju. Čim se stvore uslovi, Centar za konzervaciju će pristupiti ovom poslu. Konzervacija slika mora da bude prioritet.
Ni naslednice Milića od Mačve, supruga Danka i četiri ćerke - Odeta, Teodora, Simonida i Jelena, ne mogu same da se izbore sa njegovom zaostavštinom. Tri kuće, jedna u zvezdarskoj šumi, “Čardak ni na nebu ni na zemlji” na Zlatiboru i “Radovan kula” u mačvanskom selu Belotići, nagriza zub vremena. Ideje da se “ožive” ova folklorna zdanja, samo su lepe želje porodice i Milićevih prijatelja.
- Postojala je dobra volja gradskih vlasti. Nekoliko puta smo, čak, razgovarali o tome, ali u ovakvoj ekonomskoj situaciji teško da će se neko odlučiti za bilo kakva ulaganja - kaže Milićeva najmlađa ćerka Jelena Stanković. - Razmišljamo, naprosto, da zdanje na Zvezdari same preuredimo, da ne bude samo spomen-kuća, već mali centar otvoren i za druge kulturne sadržaje. Nadamo se da ćemo imati podršku grada.
Još sedamdesetih godina Milić je Beogradu poklonio zbirku od 64 slike. Do danas legat nije zaživeo, a dela čuva porodica. Slikar nije želeo da njegova dela čame u nekom magacinu. Tražio je da se obezbedi prostor gde bi legat bio izložen. Dogovoreno je da slike budu kod porodice dok se ne steknu uslovi da se predstave publici. Sticajem raznih okolnosti, to se nije dogodilo...
ODBOR ZA PAVIĆA
NI sudbina zaostavštine nedavno preminulog pisca Milorada Pavića još nije poznata. Njegova supruga, književnica Jasmina Mihailović nedavno je osnovala odbor, koji trenutno ima samo dva člana. Jedan od njih je ona, a drugi član je književnik i univerzitetski profesor Sava Damjanov. Kako saznajemo njihova namera je da prošire broj članova sa eminentnim umetnicima i stručnjacima, koji bi se na najbolji način brinuli o onome što je ostalo iza Pavića. Takođe, jedna od ideja je da se osnuje književna nagrada koja bi nosila ime Milorada Pavića.
SVEDOK JEDNOG VREMENA
- Iza Olje Ivanjicki ostao je veliki broj umetničkih dela, kako njenih tako i drugih umetnika, vredni predmeti - antikviteti, zbirka knjiga, nameštaj, lične stvari, prepiske, garderoba i drugi predmeti - kaže Suzana Spasić. - Ivanjicki je jedna od najznačajnijih umetnica Beograda i Srbije druge polovine dvadesetog veka. Njeno stvaralaštvo, kao i grupa Mediala čiji je jedan od osnivača, značajno su obeležili umetnost u Srbiji. Svi na neki način imamo obavezu da ono što je iza nje ostalo, kao svedok jednog vremena i kao deo naše kulture, postane dostupno i pokolenjima iza nas.
Нема коментара:
Постави коментар